Na Tibet kod rodbine
Novosađanin Dragan Furtula na put kreće 8. marta. U bisagama na biciklu nosiće do 50 kilograma tereta - rezervne delove za bicikl, šator, vreću za spavanje, garderobu, hranu i vodu
NOVI SAD - Umesto da za 6.000 evra kupi solidan automobil, ili čak dve prizemne kuće u nekom vojvođanskom selu, Novosađanin Dragan Furtula (43) odlučio je da novac potroši putujući biciklom sam i bez ikakve logističke podrške do Himalaja!
Dragan u šali voli da kaže da će uzeti tri meseca neplaćenog odsustva kako bi biciklom iz Novog Sada otišao da poseti rodbinu na Tibetu. Po opredeljenju biciklistu, a po obrazovanju profesora saobraćajne grupe predmeta u Srednjoj saobraćajnoj školi „Pinki" u Novom Sadu, u nameri da iz Srbije, preko Bugarske, Turske, Indije i Nepala, stigne na Himalaje i poseti Tibet, nisu pokolebali ni mnogobrojni organizacioni i finansijski problemi:
- Ako već mnogi nisu spremni da mi pomognu, bilo bi lepo da mi ni ne odmažu. Najviše glavobolja ovih dana zadaje mi neizvesnost oko iranske vize. Ukoliko je ne dobijem, razradio sam plan B. To znači da ću iz Turske na dva točka doći do Sirije, a onda put nastaviti avionom do Indije. Preko ove mnogoljudne zemlje pedale mog dvotočkaša odvešće me do Nepala i Tibeta. Iako ću, u tom slučaju, prevaliti biciklom 7.500 kilometara, nadam se da to neće umanjiti ceo poduhvat. Celo putešestvije ne predstavlja ličnu afirmaciju, nego popularizaciju zdravog života i sporta koje nameravam da okončam do 1. juna -najavljuje Dragan.
Opasnosti i bolesti
Najviše se pribojavam puta kroz Indiju i Nepal gde će biti problema sa nabavkom flaširane vode i hrane. Nadam se da nigde neću zakačiti malariju ili žuticu. Nastojaću da preko Himalaja stignem od Katmandua do Lase na Tibetu. Problem je što na tom putu ima nekoliko prevoja koji dostižu nadmorsku visinu od 6.000 metara. Kažu da zbog visinske bolesti svake godine najmanje jedan turista izgubi život. Ipak, verujem da ću prebroditi sve opasnosti-hrabri se Dragan.
Neizvesna pomoć
Iz gradskog ministarstva sporta usmeno mi je potvrđeno da je moj projekat dobio zeleno svetlo, ali je problem što ću od njih 100.000 dinara, najverovatnije, dobiti tek kada krenem na put. Na njemu će mi jedino sredstvo komunikacije biti mobilni telefon. Iako sam se kao dugogodišnji pretplatnik obratio "Telekomu Srbije" da mi obezbedi logističku pomoć u vidu nekog paketa usluga, ni od toga nema ništa - rezignirano priznaje Dragan.
Da se na ovaj put odluči, prevagnulo je to što niko iz ovog dela Evrope nije uspeo da sam na biciklu stigne do Himalaja. Unapred se raduje što se se susretati sa drugim kulturama i njihovim običajima, i istovremeno biti promoter Srbije i ambasador Novog Sada:
- Zbog izostanka pomoći sponzora putovanje ću, najvećim delom, finansirati iz svog džepa. Zbog toga se ne žalim jer se, i inače, u životu drži one narodne „U se i u svoje kljuse". Sem roditelja, i pojedini prijatelji pokušavaju da me odgovore, ali me niko i ništa neće sprečiti da iz centra Novog Sada krenem 8. marta. U neku ruku biće to moj skroman poklon svim pripadnicama lepšeg pola za njihov praznik. Moralnu podršku za put dug 10.000 kilometara u vidu potpisa mi je pružilo 12.500 sugrađana, među kojima je najviše bilo žena - kaže Dragan.
U bisagama na biciklu nosiće do 50 kilograma tereta - rezervne delove za bicikl, šator, vreću za spavanje, garderobu, hranu i vodu.
Preuzeto sa www.glas-javnosti.rs
Novosađanin Dragan Furtula na put kreće 8. marta. U bisagama na biciklu nosiće do 50 kilograma tereta - rezervne delove za bicikl, šator, vreću za spavanje, garderobu, hranu i vodu
NOVI SAD - Umesto da za 6.000 evra kupi solidan automobil, ili čak dve prizemne kuće u nekom vojvođanskom selu, Novosađanin Dragan Furtula (43) odlučio je da novac potroši putujući biciklom sam i bez ikakve logističke podrške do Himalaja!
Dragan u šali voli da kaže da će uzeti tri meseca neplaćenog odsustva kako bi biciklom iz Novog Sada otišao da poseti rodbinu na Tibetu. Po opredeljenju biciklistu, a po obrazovanju profesora saobraćajne grupe predmeta u Srednjoj saobraćajnoj školi „Pinki" u Novom Sadu, u nameri da iz Srbije, preko Bugarske, Turske, Indije i Nepala, stigne na Himalaje i poseti Tibet, nisu pokolebali ni mnogobrojni organizacioni i finansijski problemi:
- Ako već mnogi nisu spremni da mi pomognu, bilo bi lepo da mi ni ne odmažu. Najviše glavobolja ovih dana zadaje mi neizvesnost oko iranske vize. Ukoliko je ne dobijem, razradio sam plan B. To znači da ću iz Turske na dva točka doći do Sirije, a onda put nastaviti avionom do Indije. Preko ove mnogoljudne zemlje pedale mog dvotočkaša odvešće me do Nepala i Tibeta. Iako ću, u tom slučaju, prevaliti biciklom 7.500 kilometara, nadam se da to neće umanjiti ceo poduhvat. Celo putešestvije ne predstavlja ličnu afirmaciju, nego popularizaciju zdravog života i sporta koje nameravam da okončam do 1. juna -najavljuje Dragan.
Opasnosti i bolesti
Najviše se pribojavam puta kroz Indiju i Nepal gde će biti problema sa nabavkom flaširane vode i hrane. Nadam se da nigde neću zakačiti malariju ili žuticu. Nastojaću da preko Himalaja stignem od Katmandua do Lase na Tibetu. Problem je što na tom putu ima nekoliko prevoja koji dostižu nadmorsku visinu od 6.000 metara. Kažu da zbog visinske bolesti svake godine najmanje jedan turista izgubi život. Ipak, verujem da ću prebroditi sve opasnosti-hrabri se Dragan.
Neizvesna pomoć
Iz gradskog ministarstva sporta usmeno mi je potvrđeno da je moj projekat dobio zeleno svetlo, ali je problem što ću od njih 100.000 dinara, najverovatnije, dobiti tek kada krenem na put. Na njemu će mi jedino sredstvo komunikacije biti mobilni telefon. Iako sam se kao dugogodišnji pretplatnik obratio "Telekomu Srbije" da mi obezbedi logističku pomoć u vidu nekog paketa usluga, ni od toga nema ništa - rezignirano priznaje Dragan.
Da se na ovaj put odluči, prevagnulo je to što niko iz ovog dela Evrope nije uspeo da sam na biciklu stigne do Himalaja. Unapred se raduje što se se susretati sa drugim kulturama i njihovim običajima, i istovremeno biti promoter Srbije i ambasador Novog Sada:
- Zbog izostanka pomoći sponzora putovanje ću, najvećim delom, finansirati iz svog džepa. Zbog toga se ne žalim jer se, i inače, u životu drži one narodne „U se i u svoje kljuse". Sem roditelja, i pojedini prijatelji pokušavaju da me odgovore, ali me niko i ništa neće sprečiti da iz centra Novog Sada krenem 8. marta. U neku ruku biće to moj skroman poklon svim pripadnicama lepšeg pola za njihov praznik. Moralnu podršku za put dug 10.000 kilometara u vidu potpisa mi je pružilo 12.500 sugrađana, među kojima je najviše bilo žena - kaže Dragan.
U bisagama na biciklu nosiće do 50 kilograma tereta - rezervne delove za bicikl, šator, vreću za spavanje, garderobu, hranu i vodu.
Preuzeto sa www.glas-javnosti.rs
0 коментара:
Постави коментар