Lasa - odmor

Ласа је главни град аутономног региона Тибета припада Кини. Налази на надморској висини од 3700 метара, око 90 километара од тибетанског Гонгкар Аеродром у јужном делу Кине. Ласа град у 7. века, краљ владао Сонгцӓн велики кишобран, који су градили светилишта Јокханг, који је након опсежне реконструкције и даље остао сачуван. Најдрагоценији споменик статуа Буде олтар украшен драгим камењем, огрлице и перле. Захваљујући се због комбинације старих веровања у демоне, и будизам је појаву религији познатој као Ламаисм. У 17. век је пети Далај Ламе, Нгауанг Лобсанг Гјатсо, на периферији града за изградњу Ласа Потала палата, која стоји на рушевинама резиденција краља Сонгцӓн велики кишобран, и један је од најлепших грађевина у Азији. Потала палата је с правом на листу светске културне баштине. Чак и у раном 20. Ласа века "седиште богова", једног од највећих изолованих градова у свету. Без обзира на овде само неколико тешко одржива планинарске стазе и приступ странцима је забрањено у бол смрти. Године 1950 град 46.311.443 кинеске трупе су напали и окупирали Тибету. Убрзо након тога је уништење и девастације тибетански културе. Многи су статуе уништене, спаљене слике и да баци све низ манастира. Данас је Ласа, као главни град Аутономне покрајине Тибета једно од последњих места где ће остати барем делић историје Тибета. Светиште Јокханг дозвољено да се врати и палате Потала је направљена етнографски музеј. Ласа своја врата после дуго времена, она је отворила и туризам. Она нуди веома једноставан хостелима и хотелима у тибетанском средње класе. Најбоље време да посетите град Ласа месеци су од априла до јуна и септембра и октобра. Пре посете град да обавесте обавезе визу ...
Preuzeto sa www.sr.tixik.com

Ovde nebo još zemlju dodiruje

PROBAJTE ovaj napitak sreće, pružite ruke, pa otvorite oči. Kako vam se sada čini nebo - pita mladi budistički sveštenik. - Tako je blizu - odgovaraju svi koji ispijaju sok ličija, voćke nalik ljudskom oku, ubrane u podnožju Himalaja. A nebo je ovde, na Tibetu, uvek blizu. Čini se - nadohvat ruke. Mesto gde se ljubičasti oblaci spuštaju na dlanove i tu promene sve boje duge. I mirise svih godišnjih doba. Tako se čini trenutak dodira sa krovom sveta. Mistično i poznato. Realno i nadrealno. Istorija i legenda. Sve staje u tri reči - daleki zapad Kine. A može i ovako: zemaljsko u kome se ogleda nebesko. - Sad pokrenite ovaj točak i izmerite dušu kosmosa - ponovo upućuje sveštenik. - I pokazuje na zlatom optočeni "kalakare", tibetski točak vere. Onda ga sam pokreće. I to čini kao da je sudbinu čitave planete, u tom trenutku, i sam uzeo u svoje ruke. Ovo je Lasa, glavni grad Tibeta. Za Tibetance budističke vere - sveti grad. Za Kineze, koji su ovde stigli tibetskom železnicom, sa svojim modernim snovima - grad Sunčeve svetlosti. Sunce zaista traje 16 sati i koji minut više. - Dve hiljade godina kreće se točak našeg vremena - kaže Ando Kelešva, čije ime u prevodu znači "oči ljubavi", dok i sam vrti čudesan valjak optočen zlatom u koji su utisnuti znaci drevnog naroda pod Himalajima. Tibetski narod naklonjen Pekingu, točkom "našeg vremena", poručuje da niko više neće moći da zaustavi zahuktalu, modernu Kinu. Drugi, opet, tvrde da nikada neće odustati od zahteva da Tibet "kad tad dobije nezavisnost". Koliko brzo se okreće tibetski točak vere i tradicije, ali i novog, prilagođavanja vremenu, toliko se ovde meri da li je Peking bliži ili dalji. A kineska prestonica je odavde na 4.066 kilometara, idući tibetanskom železnicom, koja je ovom delu Kine, do pre pola veka, potpuno zatvorenom za moderno, donela mnogo novog. Došli su trgovci, doputovali inženjeri, privrednici, profesori. Otvoreni su univerziteti, klinike, mala preduzeća. To je vidljivo na samom ulasku u Lasu, nekad palanku, danas modernu prestonicu autonomne kineske oblasti. Saobraćaj, po četiri trake u oba pravca. Hoteli sa pet zvezdica. Solarno grejanje. Kipi život u glavnoj ulici, Pekinškoj. Sve se šareni od tibetanskih đinđuva, talismana, žada, vešto upletenih magičnih niti. I sve je ponuđeno gostima izdaleka. I, neuobičajeno, možda, za druge delove sveta da je za goste sa strane - sve jeftinije. - Bog je svojom rukom obojio Tibet, a mi te boje uplićemo u naše tradicionalne šare - govori mlada studentkinja Solanžid, tipičan predstavnik tibetske mlade žene: malena, jedra, vatrenih očiju, a mirnih pokreta, koji gotovo uspavljuju. - Bog je bojio Tibet - ponavlja ona ovu rečenicu kao mantru. I, u jednom satu, presvuče se tri puta: iz farmerki uskače u tradicionalno, pa ponovo u džins. Još jedna slika svevremenog grada Bude. Tri dana proveli smo na Tibetu. Isuviše malo da se upiju svi ovi mirisi, boje i nauče mantre. Za zdravlje, sreću, mladost... Isuviše malo da se spozna isceliteljska moć čuda tibetske medicine. Dok čekamo da sa domaćinima krenemo ka jezeru Monsavar, gde Tibetanci i drugi hodočasnici dolaze da "ovde nađu Boga i speru grehe", domaćini nam nude vruće pogače od campe (ječmenog brašna) i mača (čaj s puterom od jakovog mleka). Nikako da savladamo žestinu tog čudesnog mirisa koji na prvi udah - krepi. - Mi ovde živimo od turizma - govori Jang Si. - A turizam se razvija uz pomoć Kine. Sličnu priču sa istom porukom čućemo kasnije, ni od kog drugog do pančam-lame, drugog u rangu budističkih sveštenika na Tibetu. On će nam, verovatno kao i svakom, rado ponuditi objašnjenje - zašto je deo ovdašnjih kaluđera, u martu prošle godine, demonstrirao suprotno budističkoj veri i "tako agresivno krenuo da se obračuna sa državom". Sećanje na prošlogodišnje nemire, četiri meseca pre Olimpijade, na Tibetu je još veoma živo. Ova kineska oblast tada je bila zatvorena za medije, strane diplomate, čak i studente. "Novostima" se posrećilo da tada budu prvi strani medij koji je kročio u svet kineske daljine. Stojimo sa Ma Liu iz lokalnog ministarstva kulture ispred palate Potala, drevnog manastira iz 7. veka. Kinezi je smatraju biserom na krovu sveta. Može da primi oko 3.000 budističkih sveštenika. Visoka je, jedva okom da je premeriš. Ma Liu objašnjava da je građena od kamena i drveta i postavljena na zidine od granita, debljine pet metara. - Kineska vlada je u dva navrata u proteklih deceniju i po u palatu uložila više od 200 miliona dolara - kaže nam. - To znači da Peking poštuje i neguje ovo remek-delo drevne arhitekture, kao i sve belege naše prošlosti. A preko puta palate Potala, novo zdanje. Sa visoko izdignutom crvenom zastavom. Sve je više ovih zastava, a sve manje, šarenih lamaističkih, koje mere dušu kosmosa. TIBETSKA MEDICINA Svačim se ovde leče bolesti: žadom, zlatom, izmetom jaka, prahom planinskih visova, travkama i ko zna sve kakvim čudesima. Uveravaju i pokazuju da napola mrtve pridižu, vraćaju snagu, ali, tajne drevnih recepata čuvaju samo za sebe.
Preuzeto sa www.novosti.rs

Na Putu .:. Kraj? Krov? Vrh? Nada?...Sveta - TIBET

Koliko puta ste poželeli da pobegnete na neku drugu planetu? Najrealnija moguća zemaljska stanica kojom možete da odgovorite takvom zahtevu je, za sada ipak samo ”krov sveta”. Sa njega možete dugo zuriti u kosmos i vidik će biti prilično dobar, ali još je verovatnije da ćete završiti dugo zureći duboko u centar… svog ovozemaljskog bića...

TIBET je mesto: najviše duhovnosti i velike istorijske nepravde, moćne gorštačke prirode i najblažih ljudi na svetu, stroge kineske diktature i drevne tibetanske kulture koja opstaje! Kontrasti Tibeta plene i zacrtaće vam se toliko duboko u sećanje da ćete i posle putovanja života, kako ga mnogi nazivaju, poželeti da još dugo, polako udišete razređeni vazduh Himalaja i jednostavno ćutite i osmehujete se…

Ima nešto strašno razoružavajuće u prizorima šarenih tibetanskih manastira, bistrih tibetanskih vidika i, uprkos svim nedaćama, veselog tibetanskog naroda. Nešto u isti mah milo i blisko, ali takođe nedostižno, veliko i tajnovito. Čudno je to – koliko nespokoja možete da pokupite od jednog jedinog pogleda na uštogljenog kineskog čuvara Potale (svetog prebivališta Dalai Lama u Lasi) koji rigidno, birokratski udara pečate i gleda u vas pun neke nedefinisane netrpeljivosti, a onda još čudnije koliko lako taj osećaj potpuno nestaje čim skrenete pogled na jedan običan drveni dovratak tradicionalnih živih boja, samo jedan od mnogih u ovoj fascinantnoj palati duhovnih vodja Tibeta.
Kina i Tibet: svet u svetu, grad u gradu, dva skupa koja su blizu, ali se u stvari uopšte ne presecaju i tako već nametnutih pedesetak godina. Kina je formalno pojela Tibet. Posle velikih pokolja pedesetih godina, progona, izbeglištva, doseljavanja i iživljavanja omladinaca u tzv. kulturnoj revoluciji, Kina se prividno smirila. Ali privid je uvek privid, jer čak i za turiste važe upozorenja o javnom nepominjanju aktuelnog 14. Dalai Lame koji je u naletu aneksije prebegao sa još 2 miliona Tibetanaca u susedni Nepal i Indiju. On sada živi daleko od Tibeta, ali je tajno prisutan u srcima svih Tibetanaca, njegov glas se čuje iz svakog tibetanskog molitvenog žrvnja, a Dalai Lamina fotografija je još uvek jedan od najopasnijih i najdražih poklona kojim možete obradovati prosečnog Tibetanca. O njemu ne zapitkujte mnogo na ulicama jer vas, tako se priča, mogu privesti na ”informativni” razgovor, a u celoj Lasi, glavnom gradu Tibeta, preostao je samo jedan njegov portret iz mladosti, koji se provukao neopaženo budnom oku Kineza. Deo je murala u jednoj od soba letnjikovca Dalai Lama, predivnom parku sa nekoliko rezidecija.

Zbog svega toga, ako vas put nanese na ovo mesto, negde između neba i oblaka, odmah se naštimujte na onaj pravi, zlatni Tibet - pozitivan, živ i srećan, a pokušajte selektivnim oštrim pogledom da eliminišete kineske atribute i prizore, koji naravno potsećaju na svaki soc. realizam koji ste do sada sreli. Široki trgovi i bulevari, loš neon, spomenici besmislenih oblika, loše uniforme, i ipak hajde da ne budemo potpuno negativni beskrajno zabavne bicikl- rikše. Na Tibet se dolazi ne tako čestim avionima sa zapada dvo časovnim letom iz Katmandua (Nepal) ili mnogo učestalijim istočnim letovima iz Kine. Izlazak iz aviona vam se može učiniti pomalo mučan jer zbog nadmorske visine (Lasa je smeštena na 3580m nadmorske visine) vazduh nema onoliko kiseonika na koliko smo navikli. S toga je veoma preporučljivo da dan pre dolaska u Lasu počnete kuru uzimanja tableta protiv visinske bolesti, koje će vam oterati nepotrebnu glavobolju i mučninu. Posle nekoliko dana adaptacije telo će se navići na nove uslove i tablete vam i neće biti potrebne. Ukoliko se odlučite za tradicionalnu tibetansku medicinu, visinsku bolest ćete oterati ekstraktom Rhodiol-e i Rododendron-a.

Sam pogled iz aviona na najviši planinski venac planete će vam otvoriti srce i ono će vam ostati otvoreno za svaki sledeći susret sa tibetanskim krajolicima i kulturom. Možda vam čak uspe da vidite Mont Everest, ukoliko uzbuđenje i pometnja usled radoznalih turista u avionu ne zakrče sve prozore. Kada sletite i smestite se u jedan od sasvim modernih, udobnih i komfornih hotela potražite Barkor trg. Hotela inače ima različitih, mi smo odseli u HOTELu Kyichu u centru grada koji je tipično tibetanskog eneterijera i čiji je vlasnik, netipično za Lasu, Tibetanac. Tibetanci su po pravilu pomoćno osoblje, a na višim položajima u svim delatnostima su naravno Kinezi.

Za prostrani Barkor trg u centru Lase kažu da je ”pravi Tibet”, nepomućen kineskim uplivima. Legenda priča da je na mestu ovoga trga bilo jezero. Tibetanski kralj Srong-can Gam-po (618-649 p.n.e) je na neobičan način tražio mesto za podizanje velikog manastira. Pravo mesto je trebalo da se ukaže bacanjem kraljevskog prstena na tlo. Kraljevski prsten je završio u jezeru, Tibetanci su jezero isušili i na tom mestu je podignut Džokang manastir, a u nastavku manastira velika pijaca na Barkor trgu.

Na tezgama ovoga trga možete pronaći milion suvenira: ogrlice od jakovih kostiju, maštovite kombinacije tirkiza,korala i ćilibara, monašku opremu, ukrasne predmete i amajlije, a sve će vam se nuditi tibetanskom interpretacijom engleskog trgovačkog jezika. Odgovarajući na reči:”Luki, luki... Čip!Čip!”, ljubopitljivim pogledom, osmehom ili pitanjem o ceni ulazite u igru. Sledi cenjkanje i pogađanje... Tek posle nekoliko namrštenih lica, dva tri preteća odlaska i odustajanja od kupovine, i mnogo smeha od strane trgovaca, možete platiti vaše đinđuve i biti zadovoljni i cenom i veselom atmosferom oko vas. Tibetanci naime trguju sa najnevinijim pogledima i osmesima na svetu. Izgleda da ih nije toliko briga šta će i za koliko da prodaju robu, već duboko uživaju u samoj komunikaciji koja je rasterećujuća kao igra...

Gužve oko Džokang manastira počinju rano ujutru. Tibetanci sa molitvenim žrvnjevima u ruci (valjcima na drški sa tegićem kao zamajcem) posećuju i obilaze ne samo Džokang manastir već i ostala sveta mesta. Molitve ispred hramova su tipične tibetanske, sa sklopljenim rukama na grudima, čelu, temenu, a zatim se spuštaju na kolena i potrbuške se pružaju sa ispruženim rukama iznad glave. Onda ponovo ustaju i ponavljaju iste pokrete. Na šakama pri tome nose male drvene štitnike kojima klize po tlu. Molitva deluje kao veoma zdrav niz položaja koji kičmu održava gipkom, a ujedno zrači posvećenjem pomešanim sa dubokom smirenošću. Čak je i ostareli Tibetanci izvode sa zadivljujućom lakoćom.

Drugo mesto koje morate posetiti tokom vašeg boravka u Lasi je već pomenuta Potala: ogromna palata Lama u koju ulazite tek pošto se prilaznim stepenicama popnete na visinu od oko 13 spratova. Kako je na toj nadmorskoj visini svaka pa i manja fizička aktivnost prilično naporna, dobro je da iscrpan obilazak Potale ostavite za neki od dana kada ste se već aklimatizovali. Potala ima dva dela ”noviji” crveni(u stvari - bordo)iz 14.veka koji je 5. Dalai Lama nadogradio na beli deo iz 7. veka. Kralj Srong-can Gam-po je u 7. veku na Crvenom brdu podigao Potalu da bi zasenio svoje buduće neveste jednu nepalsku princezu i jednu kinesku princezu dinastije Tamg. Obe su mu postale žene…

U Potali je živelo svih 13. tibetanskih Lama sa svojim svitama, a sadašnji 14. Dalai Lama je tu boravio do prebega tj. do svoje 16. godine. Palata je puna artefakata umetničke,istorijske i religijske vrednosti. Tronovi Lama, njihove sobe za različite namene, od kojih sobe za meditaciju zaista odišu nekim posebnim vibracijama, velike zlatne stupe - grobnice Lama, zlatne statue vladara Tibeta, Lama, božanstava, svih Budinih emanacija, zatim mandale i tanke od neprocenjive vrednosti (budistički duhovne slike), predmeti koje su koristile Lame, murali i nesagledivi broj molitvenih knjiga od kojih su neke toliko stare da danas ne postoje tumači tih tekstova jer su napisane zaboravljenim drevnim pismom. U samoj palati nije dozvoljeno fotografisanje, a pored turista u nju dolaze hodočasnici celog Tibeta koji s poštovanjem obilaze ovo za njih i dalje sveto mesto.

Preko puta Potale su nekada bile tibetanske kuće koje su Kinezi pedesetih sravnili sa zemljom i podigli veštačko jezerce, veliki socijalistički trg i park. No comment... Ako ništa drugo sada postoji veliki plato za fantastične panorame Potale, ali srušiti veliko naselje i zameniti ga simbolima moći svakako ne spada u miroljubivu i dobru politiku.

Tibetanske kuće su inače po pravilu sagrađene od cigle koja je prefarbana belom bojom, četvrtaste su sa ravnim krovom, drvenim vratima i teget okvirim oko prozora. Na prozorima su platna živih boja i simbola sa plisiranim gornjim delom koji razigrano vijori na vetru. Na krovu svake tibetanske kuće nalazi se niz raznobojnih zastavica. Njih svake Nove godine, dakle u februaru, menjaju i postavljaju nove koje tu stoje čitave godine. Plava zastavica kao nebo, bela kao oblak, crvena kao vatra, zelenu kao voda i žuta kao zemlja. Tibetanci se inače bave poljoprivredom. Na planinskoj krševitoj zemlji gaje pretežno ječam, žito, krompir i zanimljivu vrstu govečeta sa dugačkom dlakom od čije vune se prave najfinija tkanja. Jakovi su veoma korisne životinje. Daju mleko, meso, vunu, a čak se i njihov sasušen izmet koristi kao ekološko gorivo izuzetne toplotne vrednosti.

Tibetanska tipična hrana je tzv. canpa - ječmena kaša koja se stavlja u tibetanski ”butter tea”. To je čaj umućen sa puterom od jakovog mleka. Ukus mu je slankast i fantastično okrepljujući, tako da više liči na jaku supu od pečuraka nego na čaj. Pored ove najtradicionalnije hrane tibetanci jedu razne vrste punjenih loptica testenine zvanih momo, koje začinjavaju sa ljutim sosovima od belog luka i đumbira. Supe od đumbira su takođe popularne kao i kariji, gulaši od različitog mesa i kuvani daal kao u Indiji – ljuto varivo od sočiva.

U blizini Lase u brdima nalazi se još mnogo budističkih hramova od kojih su neki zbog svoje skromnosti odoleli kulturnoj revoluciji Kineza, pa tako najstariji manastir Pa-bon-ka iz 7. veka nikada nije bio razrušen i živi dan danas svojim mirnim budističkim životom. Drepung, pak, “grad hram” u kome je nekada živelo i do 10 000 monaha, sada je potpuno obnovljen od rušilačkih intervencija ”veselih studenata” kulturne revolucije, i u njemu danas ima svega 700 monaha. Još toliko toga se može videti i doživeti na Himalajskoj zaravni. Tradicionalna sela, sveta planina Kailaš, treking ture oko jezera Namtso i Lhamo Latso, izvorišta najmoćnijih reka sveta koje nastaju na Himalajima, manastiri koji se bave isključivo tibetanskom tradicionalnom medicinom… Tibet je još uvek neistražena teritorija čiju tajnu polako otkrivaju svetski putnici, umetnici, hodočasnici, planinari, mistici, putopisci, istoričari, lekari… Da li ste spremni za “krov sveta”?
Preuzeto sa www.seminar.rs

Grad Lasa

Lasa je glavni grad autonomne pokrajne Tibeta u Kini, nalazi se na severnoj obali istoimene reke Lase, jednog ogranka reke Jarlung Čangbu, i leži na preko 3600 metara nadmorske visine, tamo gde je vazduh redak a sunce greje 12 časova dnevno. Nazvan je "gradom sunčeve svetlosti". Najčuvenija gradjevina u Lasi je palata Potala u zapadnom delu grada. Ova veličanstvena gradjevina visoka je stotinu metara sa 13 spratova, veličanstveno stoji na planini Hung ( Crvenoj planini). Grad Lasa se nalazi na visoravni Ćinhaj-Sicang na severozapadu Kine koja je najviša i najveća visoravan u svetu. U prošeku ima oko 4500 m nadmorske visine, i često se nazovaju "Krovom sveta". Glavni deo ove oblasti zauzima Autonomna pokrajina Tibet, koja obuhvata oko 1 200 000 km kvadratnih. Na severu se nalaze Kunlun planine, u sredini su valovite Tangula planine,a na jugu Gandisi i Himalaji. Najviši vrh je Mount Everest 8.488 metara nadmorske visine. Lasa spada u najstarije i najinteresantnije gradove Kine. Reč "Lasa" zanči sveti grad na tibetanskom jeziku jer pre 25 godina četvrtina muškaraca Tibeta bila su budistički kaludjeri (ili lame), i ziveli su u 2500 manastira rasutih po ovoj oblasti.
Preuzeto sa www.serbian.cri.cn

Magija sporih putovanja

ZAŠTO BI NEKO RIZIKOVAO BESANE, LEDENE NOĆI I DVA-TRI DANA GRČENJA PO MINIJATURNIM SEDIŠTIMA AKO VEĆ POSTOJI NEŠTO BRŽE I UDOBNIJE? ODGOVOR ZAVISI OD VRSTE PUTNIKA I SHVATANJA PUTOVANJA, MOŽDA I SHVATANJA ŽIVOTA

Prvi jul 2006. bio je dan koji se obično opisuje frazom "velika pobeda čoveka nad prirodom". Čudo u koje mnogi nisu verovali ipak se desilo, puštena je u rad tibetanska železnica, najviša pruga na svetu. Vest o stizanju "nebeskog ekspresa" do Lase praćena je impresivnim ciframa. Od 1142 kilometra pruge 960 je na visini od preko 4000 metara, od toga je na zaleđenom tlu 550 kilometara. Da bi izbegli deformisanje šina prilikom kratkotrajnog letnjeg otapanja tla, kineski inženjeri su na tim delovima postavili cevi za hlađenje koje održavaju tlo u zamrznutom stanju. Najviša tačka preko koje prelazi pruga je 5072 metra, što je dvesta metara više od andske železnice u Peruu. Za pet godina izgradnje nije nastradao nijedan radnik i pored ekstremno teških uslova za rad. Maksimalna brzina voza je 100km/h na zamrznutoj zemlji i 120 km/h na normalnom tlu. Prozori vagona su opremljeni filterima protiv ultraljubičastog zračenja, a količina kiseonika u vagonima prilagođava se potrebama putnika, kako bi bolje podneli razređen vazduh na velikoj nadmorskoj visini.
U senci priče o čudesnom vozu sigurno će u zaborav polako potonuti put koji prolazi istom rutom kao pruga. Bez boca za kiseonik, naoružani samo rančevima i željom da stignu do mističnog Tibeta, moderni nomadi su na višednevno putovanje ka Lasi autobusima i kamionima decenijama kretali tim putem, jednim od najtežih i najlepših na svetu.
Put, kao i pruga, počinje u gradu Golmudu, skupu betonskih, uniformnih zgrada usred polupustinje, gde svaki posetilac ima utisak da je stigao na kraj sveta. Na neki način to je i istina, jer od Golmuda ka jugu put vodi u nešto što je oduvek bilo toliko drugačije od svega ostalog da se slobodno može zvati drugim svetom.
Otvaranje Tibeta za posete individualnih putnika za kineske vlasti je bio i lep izvor prihoda. Svaki stranac u Golmudu bi čuo da je jedini način putovanja kupovina autobuskih karata u državnoj turističkoj agenciji, po ceni deset puta većoj od one koju je plaćalo lokalno stanovništvo. Posle kraćeg opiranja, ljutnje i zaklinjanja da neće pristati na takvu pljačku, svako bi se na kraju mašio za džep – ko bi prešao hiljade kilometara da dođe do te zabite tačke i na kraju odustao zbog cene, kada u vazduhu može gotovo opipati miris Tibeta. Uvek je bilo i onih koji traže nedozvoljene prečice. U dogovoru sa vozačem autobusa ili kamiona, oni bi pešačili nekoliko kilometara oko policijskih kontrolnih punktova, a vozači bi ih čekali kasnije na putu. Takve aktivnosti obavljale su se uglavnom noću, pa jedan mladi Kanađanin nije u tami uspeo da ponovo pronađe put, što ga je koštalo dvadesetak kilometara pešačenja nazad do Golmuda.
Put iz Golmuda vodi preko visoravni, prav kao strela, sve dok topli letnji dan ne preseče dah svežine kada se na vidiku pojave Kunlun planine okovane snegom. Dok žega uzmiče pred planinskom hladnoćom, niz zelene obronke se u skokovima spuštaju krda tibetanskih antilopa. Fraza "sva godišnja doba u jednom danu" na Tibetu se može bukvalno primeniti. Pođe se iz leta, popodne je na redu jesenja kiša, presecana munjama koje sevaju skoro paralelno sa tlom, naizgled na samom putu koji vozilo prelazi. U noći dolazi snežna oluja, na više od 5000 metara nije važno što je početak jula. Pre polaska se treba snabdeti toplom odećom, ali ni to ne pomaže mnogo kada ledeni vetar počne da probija autobus i žestoko ujeda svaki deo kože. Pogled na tibetanske kaluđere koji sede pored polomljenog prozora u svojim monaškim odorama navučenim na golo telo i spavaju snom pravednika deluje nadrealno. Lekarski saveti kažu da na velikim visinama treba strogo izbegavati cigarete i alkohol zbog visinske bolesti, ali u besanoj noći je ponekad jedino što krv natera da brže zastruji tibetansko pivo, čang, i cigareta koja makar prividno greje smrznute prste i usta. Jedna od stvari koja noću fascinira na Tibetu je apsolutna, ničim uznemirena tama, ali problem nastaje kada u takvoj tami vozač siđe sa puta da bi u nekom selu ostavio putnike, a onda ne može da se vrati. Pošto se točkovi zaglavljuju u batrganju preko bespuća, putnici su ljubazno zamoljeni da vozilo rasterete i izađu napolje. Grupica ljudi koja u surovo ledenoj noći trčkara za autobusom koji šara levo-desno verovatno bi naterala u smeh slučajnog posmatrača, ali samim putnicima je jedina uteha posle tog noćnog krosa činjenica da i unutrašnjost autobusa posle toga izgleda kao rajsko naselje okupano suncem.

Presrećan što se konačno dočepao mesta u prevozu koji vodi u raj, putnik neće odmah primetiti da mu u autobusu gusto napakovanom ljudima i robom bilo šta smeta. Dimenzije sedišta na kome se ekstremiteti i glava prosečnog zapadnjaka rasipaju na sve strane, počinju da žuljaju tek kada padne noć. U zavisnosti od toga da li je to prva, druga ili (za one koji baš nemaju sreće) treća noć u prevozu, progresivno rastu i Tantalove muke.
Svitanje daje nagradu za proživljeni košmar. Kroz snegom išaran prozor puca jedan od najveličanstvenijih prizora koji se mogu zamisliti, divovski zid planina okovanih večitim ledom pod zracima jutarnjeg sunca, poklopljen nebom nezamislivo plave boje. Dokle oko doseže prostire se devičanska belina. Na planinskom prevoju, čekajući prve zrake sunca da padnu na njih, Tibetanci pobožno pevaju pozdravljajući rađanje novog dana. Dok se, nešto kasnije, autobus munjevito spušta niz planinske obronke, u dolini se među crnim i sivim stenama pojavljuje blještava zelena tačka, selo usred plodne doline okruženo poljima ječma. Tada se može shvatiti kako je nastala legenda o magičnoj dolini večite mladosti Šangri La, izgubljenoj negde u visovima Himalaja.
Na usputnim stanicama pažnju privlače neobične figure ljudi koji se spuštaju na kolena, a zatim opruže po tlu sa rukama pruženim napred, kao da se mole, da bi put nastavili ponavljajući te pokrete od mesta koje su dotakli vrhovima prstiju. To i jeste molitva, uobičajena na Tibetu, oni su hodočasnici na putu ka Lasi ili nekom drugom svetom mestu, kao što je planina Kailaš, hiljadama kilometara daleko. Njihov put može trajati mesecima ili godinama, i za to vreme najveći broj hodočasnika prosi da bi imao dovoljno novca za hranu. Ti prosjaci nisu agresivni kao u drugim delovima sveta, i odnos ljudi prema njima je blagonaklon. Inače, i u veri postoje prečice, ima bogataša koji plaćaju nekog hodočasnika da put pređe umesto njih.
Put Golmud–Lasa je u mnogome promenio lice Tibeta. To su bila vrata kroz koja je Kina poslednjih decenija zakoračila na krov sveta, glavna arterija za transport robe, ljudi i vojne tehnike. Voz će ta vrata širom otvoriti, smanjujući cenu transporta za čak 75 odsto, ali se mnogi plaše da će sve specifičnosti koje Tibet čine toliko privlačnim biti izgubljene pred najezdom novog i modernog. Strah je opravdan: iako još odiše mistikom, Lasa većim delom već odavno liči na novoizgrađeno kinesko naselje. Moćna Han nacija primat ostvaruje i brojem i tehnikom, ne obazirući se na tuđe mišljenje. Za one koji su voljni da tragaju, u zemlji veličine Zapadne Evrope ipak je ostalo dovoljno skrivenih, neizmenjenih mesta do kojih pruga nikada neće stići.
Posle nabrojanih teškoća pri putovanju autobusom ili kamionom na Tibet, pominjanje svakog prevoznog sredstva osim novog voza (i preskupog aviona) deluje kao čist mazohizam. Zašto bi neko rizikovao besane, ledene noći i dva-tri dana grčenja po minijaturnim sedištima ako već postoji nešto brže i udobnije? Odgovor zavisi od vrste putnika i shvatanja putovanja, možda i shvatanja života. Brže i udobnije ne mora nužno značiti i lepše. Ponekad treba ispitati svoje granice, telo zaboravlja napor, ali ima nekih trenutaka koji ostaju pohranjeni u sećanju i čine kičmu života, osnovu na koju se naslanjamo kada dođu dani loše karme. Jedan od tih trenutaka može biti i onaj kada se vozilo iznenada zaustavi usred potpuno praznog, naizgled beskrajnog prostora. U tišini kakva je morala vladati svetom pre nego što su se začuli prvi koraci, putnici čuče na ivici puta i ćuteći puše, gledajući ivicu horizonta obrubljenu monumentalnim, ledenim vrhovima koji hvataju poslednje zrake umirućeg sunca. Iz neba koje je tu, nadohvat ruke, na visoravan se spušta meka, prozračna tama pomešana sa neopisivim osećajem mira i sreće, retkim i dragocenim, koji se ne da izmeriti utrošenim vremenom.
Preuzeto sa www.vreme.com

Hram Đokhang, Tibet

Hram Đokhang, Tibet

Više od 1.300 godina, ovaj ogromni hram dominira Lasom, glavnim gradom kineske Autonomne oblasti Tibet. Lasa se nalazi na 3.650 metara nadmorske visine, predstavlja jedan od najviših gradova na svetu i duhovna je prestonica lamaističkog budizma. Od otprilike 639. do 647. godine nove ere, kralj Sogcen Gampo počeo je sa izgradnjom na mestu na kome se nalazi mračni bazen, i to zbog toga što je jedna od Songcenovih žena utvrdila da je pomenuti mračni bazen
mesto na kome se krije veštičje mračno srce, te da je neophodno načiniti grandiozan hram upravo tu, da bi ovaj nadjačao sve loše uticaje i zloduhe koji su izvirali sa tog mesta. Hodočasnici i dalje dolaze na ovo mesto, hodajući danima preko planinskih venaca, i često im se sloši - pripadne im muka i imaju vrtoglavicu kada se približe ovom mestu. Ne od visine. Čak i kada se mesto napuni ljudima, i dalje postoji neka čudna aura svetosti koja okružuje ovo mesto, kažu očevici. I to i oni koji nisu budisti.

Preuzeto sa www.travelmagazine.rs

TIBET- Krov svijeta, Shangra-La ili Zemlja snjegova

“Tibet je daleko, a ostale zemlje imaju svoje probleme i svoje strahove. Zbog toga je i logično očekivati da je pitanje Tibeta prepušteno samo vremenu i da će naposljetku pasti, neriješeno, u istoriju.
Tibet je dio ove zemlje i Tibetanci su ljudi, na svoj način vrlo civilizovani i nepobitno osjetljivi na stradanja. Usudio bih se reći da nema naroda koji je više stradao od završetka Drugog svjetskog rata. Njihovom stradanju još nije kraj, ono traje iz dana u dan. I trajaće, sve dok Kinezi ne napuste našu zemlju ili dok Tibetanci ne izumru kao rasa ili kao religijska zajednica.”

- Dalaj Lama, u Moja zemlja i moj narod

*****

Poznato je da su Sjeverni i Južni pol dvije krajnje tačke planete Zemlje, ali neki smatraju Tibet za treću krajnost zbog njegove nadmorske visine. Doline Tibeta se nalaze na većoj nadmorskoj visini od najviših planina u ostatku svijeta.

Ovom dalekom zemljom kulture, velikih prostranstava, zemljom hramova sa pozlaćenim krovovima i isprepleteno ukrašenih manastira, dominira drevni sveti grad Lasa, čije ime u prevodu znači “Sveto mjesto”. Lasa otvara vrata ka jednom od najfascinantnijih mjesta na zemlji- Tibetanski plato, ogromno područje jugozapadne Kine na preko 4000 metara nadmorske visine.

Poznat pod nazivom “Zemlja snjegova”, Tibet je drevna civilizacija koja ima svoju bogatu kulturnu i religijsku prošlost. Ovo obuhvata tibetanski jezik i specifičan tibetanski stil Budizma. Regionalni dijalekti se razlikuju širom Tibeta tako da je dijalekt iz Lase postao tibetanski službeni govorni jezik.

Tibet i Kinu veže duga istorija i tokom kratkih perioda u posljednjih 2000 godina Tibet se nalazio pod vladavinom Kine. U drugim periodima je Mongolsko carstvo vladalo objema državama. Kina je 1949. godine tražila pravo na Tibet kao dio “matične zemlje” uprkos očiglednim razlikama u kulturi, jeziku, identitetu, vlasti, policiji i partijskim tijelima. Godine 1997. kineske su vođe označile Budizam kao “stranu kulturu”.

Tibetanski Budizam je postao predmet konstantnog ispitivanja i kontrole od strane lokalne vlasti, policije i partijskih tijela. Od monaha i časnih sestara se zahtjeva da izdaju Dalaj Lamu, čije fotografije su zabranjene, a hapšenja i odvođenja u zatvor uobičajene su pojave za one koji ostaju odani i vezani za Dalaj Lamu. I dok Tibet i dalje ima mnogo toga da ponudi posjetiocima, njegovi prosvjetitelji, ostarjeli Dalaj Lama i mladi Karmapa, sada žive u Indiji dok su gradovi Tibeta naseljeni Kinezima (koji su nadbrojali domaće Tibetance i to čak sa pet na prema jedan u Lasi).

- Godine 1989. Dalaj Lama je osvojio Nobelovu nagradu za mir za napore da se uspostavi saradnja sa Kinom kako bi se pronašlo rješenje problema i postigao mir na Tibetu. Kroz rad Dalaj Lame, Ujedinjene Nacije su pozvale Kinu da razmisli o tome da se tibetanskom narodu omogući pravo na samoopredjeljenje.

Dalaj Lama: Tibetanci smatraju da je Tenzin Gyatso, 14-ti Dalaj Lama, živi Buda, utjelovljenje Chenrezig-a, Buda saosjećanja i njihov duhovni i građanski vođa. Tokom više od 40 godina izgnanstva, on je radio na tome da uzdigne međunarodnu svijest o Tibetu, te na promociji nenasilnih načina pomoću kojih bi Tibet ponovo stekao svoju slobodu.
Preuzeto sa www.davidbaileymbe.com

Tibet po drugi put slavi " Dan oslobađanja milion kmetova na Tibetu "

Tibet po drugi put slavi " Dan oslobađanja milion kmetova na Tibetu "

Danas se obeležava Dan oslobađanja milion kmetova na Tibetu. U proteklih nekoliko dana, na Tibetu su održane brojne delatnost, u znak sećanja na ovaj dogadjaj.
U mnogim regionima Tibeta su održane brojne umetničke predstave. Neke škole su organizovale kvizove i izložbe o istoriji Tibeta, kako bi se učenici svestrano upoznali sa istorijom svoga naroda.

Tvorac oblaka

The Cloud Maker

(Tvorac oblaka)
Najnoviji roman Patrika Vudheda.

Roman počinje:

Tik pre zavoja on je stao.

Buka koju je čuo bila je poput životinje koja krči sebi put kroz gustiš bambusa i, misleći da bi to moglo da bude upravo to, mladi novopečeni monah je stao u mestu. A onda je čuo oštre glasove kako žustro izriču naredbe na mandarinskom. Skrenuvši sa staze spustio se dole iza gustog šipražja, lice mu je bilo svega nekoliko inči iznad smrznute zemlje.

Radnja je smeštena na Tibet uz ekstremno planinarenje i potragu da bi se sačuvalo sveto duhovno nasleđe, ovo je DODIR PRAZNINE koji se susreće sa OTIMAČIMA IZGUBLJENOG KOVČEGA.

U najudaljenijim krajevima Himalaja leži bogatstvo koje su ljudi decenijama pokušavali da zaštite dajući svoje živote....

Za Luku Metjuza opasnost visokih planinskih vrhova je klima u kojoj on uspeva . U nemilosrdnoj potrazi za ostvarenjem svojih ciljeva on bi žrtvovao sve - čak i život drugog planinara. Njegova porodica i prijatelji to znaju i plaše se. Kad ugleda ne osvojen vrh na Himalajima koji ne postoji na mapi, niko nije iznenađen njegovom opsesijom da bude prvi koji će se na njega popeti.

Zajedno sa svojim planinarskim partnerom, Bilom Tejlorom, on odlazi u deo Tibeta koji je strogo zabranjen od strane Kineza. Ali čudna nesreća smrtno je ugrozila život jednog od članova tima i lokalnoj Tibetanskoj devojci preostaje da ih odvede u Geltang, manastir koji je bio skriven od sveta još od Kineske kulturne revolucije, kada je većina manastira poharana i popaljena.

Uskoro, kada kineska tajna policija sazna za njih, Luka i Bil će se naći umešani u vekovnu borbu, ne za svoje živote već da sačuvaju tajnu koju Geltang skriva i nasleđe samog Tibeta.

Patrik Vudhed je mladi profesinalni planinar, on takođe upravlja Belom Pustinjom, kompanijom koja organizuje avanturističke ekspedicije na Antartik. Kada nije na Antartiku, on svoje vreme provodi između Južne Afrike, rodnog mesta njegove žene, i Londona.

Official site

Preuzeto sa www.vesti.kombib.rs

Tibet - Grad na krovu svijeta

Tibet, koji mnogi nazivaju još i Zemljom snijega, jedno je od najnepristupačnijih i najskrovitijih područja na svijetu. Okružen je masivnim planinskim lancima, koji su u prosjeku visoki od 6.000 do 8.000 metara. Uprkos nepovoljnom geografskom položaju i saobraćajnoj izolovanosti, tu se potpuno samostalno razvila jedna od najvećih svjetskih civilizacija. Poznato je da su Sjeverni i Južni pol dvije krajnje tačke planete Zemlje, ali neki smatraju Tibet za treću krajnost zbog njegove nadmorske visine. Doline Tibeta se nalaze na većoj nadmorskoj visini od najviših planina u ostatku svijeta. Ovom dalekom zemljom kulture, velikih prostranstava, zemljom hramova sa pozlaćenim krovovima i isprepleteno ukrašenih manastira, dominira drevni sveti grad Lasa, čije ime u prevodu znači “Sveto mjesto”. Lasa otvara vrata ka jednom od najfascinantnijih mjesta na zemlji - Tibetanski plato, ogromno područje jugozapadne Kine na preko 4000 metara nadmorske visine.

Lasa (Lhasa) se nalazi na nadmorskoj visini od 6.000 metara i najviši je glavni grad na svijetu. Do 1959. godine Lasa je bila glavni grad nezavisne države, a pošto je Tibet došao pod kinesku upravu, danas je ona administrativno i upravno središte autonomne oblasti te zemlje. Lasa danas ima oko 200.000 stanovnika, pretežno Tibetanaca i posle aneksije naseljenih Kineza. Lasa je prepuna sakralnih spomenika, manastira i hramova koji kriju veliko kulturno i vjersko blago, kao i prebogatu pisanu baštinu ove miroljubive zemlje. Jedan od simbola ovoga grada je palata Potala, tradicionalna zimska rezidencija dalaj-lame. Ta palata nalazi se na vrhu brda Margpori (izgradio ju je 5. dalaj-lama) i jedna je od najvećih i najveličanstvenijih građevina na svijetu. U tom velikom zdanju je više od hiljadu prostorija, hramova, kapelica i dvorana i ona je danas jedan od zaštitnih znakova ovoga grada. I prije je na ovom brežuljku vjekovima bilo hramova i manastira, utvrđenja ili palata, čiju gradnju možemo pratiti sve do ujedinitelja Tibeta, kralja Songtsän Gampo, koji je vladao u 7. vijeku. Ali, 1645. godine započet je građevinski poduhvat pa je ovaj strmi brežuljak pretvoren u veličanstveno zdanje koje se sastoji od niza masivnih građevina koje kao da su urasle u njega. Veliko zdanje sastoji se od većeg broja palata, manastira i upravnih zgrada, a svaka od njih razlikuje se veličinom i visinom. Palata Potala predstavlja kulminaciju novog duha u tibetanskoj arhitekturi, koja polako počinje da se oslobađa od do tada dominantnog uticaja indijskog budističkog graditeljstva. Sama palata dobila je ime po svetoj planini Potali u sjevernoj Indiji, koja je prema indijskoj mitologiji tajno prebivalište boga Šive. Za Tibetance to ime nije nikada imalo geografsko značenje, već je poslužilo da se njime označi prebivalište Bude Avalokitešvare (Avalokiteshvara), čije reinkarnacije su dalaj-lame. Naravno da se time željelo ukazati i na to ko oličava vlast na Tibetu. Iako se najčešće pogrešno misli da je dalaj-lama duhovni poglavar Tibeta, on to nije. Njegova funkcija je u prvom redu državnička, kao i funkcija pančen-lama, koji tradicionalno vladaju u manastiru Tašilungpo (Tashilungpo) u središnjem Tibetu, blizu grada Šigatsea (Shigatse).
Poslije smrti dalaj-lame, dok se ne pronađe njegov naslednik (Tibetanci veruju da se dalaj-lame, kao i druge visoke lame, ponovno reinkarniraju u istoj funkciji), zemljom vlada regent. Dalaj-lamine prostorije su na najvišem spratu ove velike građevine - na 13. spratu, s kojeg se pruža pogled na sam grad i na obronke Himalaja. Iako se Tajlanđani možda s ovim ne bi složili, najveći zlatni kip Bude na svijetu ne nalazi se u Bangkoku, već u Lasi, tačnije, u Potali.Ovo veliko zdanje u sebi krije i najkoncizniji i najopširniji budistički kanon, stare prevode klasičnih budističkih tekstova (Kangyur) i nove (Tangyur). Svi ovi tekstovi budističke filozofije vjerno su sa sanskrita prevedeni na tibetanski, a potom opet na sanskrit, pa je zanimljivo da je ovaj drevni filozofski jezik Indije ostao najsačuvaniji upravo na Tibetu. Stoga ne čudi što su baš tibetanski monasi najtraženiji predavači sanskrita na svjetskim univerzitetima.

Uz palatu Potala, najznačajnije mjesto u Lasi je Jo-kang (Jo-khang), to jest katedrala. Pojam katedrale ovdje ne smijemo brkati sa značenjem koje on ima u katoličkim i protestantskim zemljama, već je to naziv koji su ovom zdanju dali Britanci početkom 20. vijeka, a u stvari se radi o budističkom hramu u samom centru Lase. Istorija ovog impozantnog zdanja seže sve do tibetanskog kralja Songtsän Gamp-a, koji je ovom zemljom vladao u 8. vijeku, a poznat je i po tome što je u vrijeme njegove vladavine budizam došao na Tibet.

U ovom zdanju nalazi se i najsvetija relikvija na cijelom Tibetu - Jowo Rinpoche (Dragoceni Buda), koji je tibetanskom narodu poklonila supruga kralja Songtsän Gamp-a, inače kineska princeza, ne bi li, prema legendi, na taj način otjerala demone, protivnike budizma iz Tibeta. Ova relikvija je napravljena od 24-karatnog zlata i optočena je draguljima. Pripisuju joj se mnoga čuda, a u neka od njih uvjerili su se i hršćanski misionari u 17. veku. Zanimljivo je da je tokom kulturne revolucije u Kini, kada su duž Tibeta uništeni brojni manastiri, njih preko 6.000, Jo-kang nije diran, baš kao ni palata Potala. Prema nekim izvorima, sam Mao je tražio od Ču En Laja da ove spomenike poštedi razaranja.

Lasa je, pored Potale i Jo-kanga, poznata i kao središte monaškog visokog školstva na Tibetu. Treba imati na umu da se nigdje u budističkom svijetu ne pridaje tolika pažnja obrazovanju monaha kao na Tibetu, a diplome monaških škola u okolini Lase posebno su bile na cijeni. Pored Tibetanaca, tu su se školovali i kineski i japanski monasi, kao i budisti iz Tajlanda, Burme i Koreje. Od četiri ovakve institucije na Tibetu u Lasi se nalaze tri, veliki hramovi Ganden (osnovan 1409.), Drepung (1416.) i Sera (1419.). Svaki od ovih manastira imao je po nekoliko fakulteta, gdje se studirala filozofija, logika, medicina, a najveći od njih bio je manastir Drepung, do 1959. godine najveći manastir na svijetu, sa preko 9.000 monaha. Prema procjenama, u okolini Lase do aneksije Tibeta bilo je oko 20.000 monaha. Svoje monaško obrazovanje ovdje je stekao i današnji, 14. dalaj-lama, kojem je manastir Drepung služio, baš kao i njegovim prethodnicima, i kao ljetnja rezidencija.

Zanimljivo je da aktuelni, 14. dalaj-lama ne gaji nikakav animozitet prema zemlji koja je okupirala njegovu državu; u stvari, on se nada se da će se jednog dana vratiti na Tibet i da će ova zemlja mirnih ljudi i monaha ponovno biti rasadnik duhovnosti i oaza mira, kakva je bila više od hiljadu godina.

Dalaj Lama: Tibetanci smatraju da je Tenzin Gyatso, 14-ti Dalaj Lama, živi Buda, utjelovljenje Chenrezig-a, Buda saosjećanja i njihov duhovni i građanski vođa. Tokom više od 40 godina izgnanstva, on je radio na tome da uzdigne međunarodnu svijest o Tibetu, te na promociji nenasilnih načina pomoću kojih bi Tibet ponovo stekao svoju slobodu. Godine 1989. Dalaj Lama je osvojio Nobelovu nagradu za mir za napore da se uspostavi saradnja sa Kinom kako bi se pronašlo rješenje problema i postigao mir na Tibetu. Kroz rad Dalaj Lame, Ujedinjene Nacije su pozvale Kinu da razmisli o tome da se tibetanskom narodu omogući pravo na samoopredjeljenje.

Tibetanska lađa
Jak, tibetansko goveče, sigurno je najvažnija životinja u ovoj zemlji. Nevjerovatno izdržljiv i otporan na hladnoću, koristi se za vuču, nošenje tereta, daje jako, punomasno mlijeko od koga se prave sir i maslac, koji su, uz ječam, osnova ishrane Tibetanaca. Od dlake i kože se prave odjeća, čizme i šatori, a osušena jakova baljega koristi se kao gorivo. Kada bi mogli, Tibetanci ne bi ni koristili jakovo meso u ishrani, ali posna zemlja ne daje im mogućnost izbora. Jakovo meso se jede, ali zato su mesari i čamdžije (čamci se prave od jakove kože), uz dozu hipokrizije, najpotcjenjeniji ljudi na Tibetu.

Zemlja osmijeha...
I pored veličanstvene prirode, fascinantne religije, izuzetnih građevina, smijeh je osnovni utisak koji putnik ponese sa Tibeta. Nije slučajno da se rijeka koja protiče kroz Lasu zove Srećna rijeka, nevjerovatno je da na mjestu gdje se tako teško živi ima toliko radosti. Tibetanci strance tretiraju kao drage goste, otvoreni su i ljubazni, i nije rijedak prizor da im prilaze na ulici, ljube ih i zahvaljuju što su došli u njihovu zemlju.

...i bijede
Mnogi će sigurno pomenuti da su Tibetanci prljavi, da je higijena u njihovim naseljima katastrofalna, da su im neki običaji čudni i primitivni. Zaboravlja se da prirodno okruženje određuje navike i običaje. Najbolji primjer je "nebeska sahrana" – Tibetanci svoje mrtve ostavljaju na posebnim mjestima, isječene u komade, da ih pojedu lešinari. Kosti se zatim istucaju i prah baci u vjetar. U zemlji u kojoj plodnog tla ima malo, gdje je drvo rjeđe od zlata, koji bi prikladniji način sahrane mogao biti smišljen od ovog povratka prirodi, ma kako to bilo kome sa strane izgledalo?

Higijenski standardi na Tibetu se vjekovima nisu mnogo promijenili, ali teško je očekivati od ljudi koji žive u takvoj klimi da se kupaju često. Dok se u "našem" svijetu obavljanje fizioloških potreba odvija u samoći, na Tibetu se to često radi na otvorenom prostoru. Javni toaleti u usputnim postajama nemaju pregrade i liče na društvene klubove u kojima korisnici puše, čitaju novine i razgovaraju sa susjedima.
Preuzeto sa www.caffemontenegro.info

Lasa - grad na krovu sveta (3)

Uz palatu Potala, najznačajnije mesto u Lasi je Jo-kang (Jo-khang), to jest katedrala. Pojam katedrale ovde ne smemo brkati sa značenjem koje on ima u katoličkim i protestantskim zemljama, već je to naziv koji su ovom zdanju dali Britanci početkom 20. veka, a u stvari se radi o budističkom hramu u samom centru Lase. Istorija ovog impozantnog zdanja seže sve do tibetanskog kralja Songtsän Gamp-a, koji je ovom zemljom vladao u 8. veku, a poznat je i po tome što je u vreme njegove vladavine budizam došao na Tibet.
U ovom zdanju nalazi se i najsvetija relikvija na celom Tibetu - Jowo Rinpoche (Dragoceni Buda), koji je tibetanskom narodu poklonila supruga kralja Songtsän Gamp-a, inače kineska princeza, ne bi li, prema legendi, na taj način oterala demone, protivnike budizma iz Tibeta. Ova relikvija je napravljena od 24-karatnog zlata i optočena je draguljima. Pripisuju joj se mnoga čuda, a u neka od njih uverili su se i hršćanski misionari u 17. veku. Zanimljivo je da je tokom kulturne revolucije u Kini, kada su duž Tibeta uništeni brojni manastiri, njih preko 6.000, Jo-kang nije diran, baš kao ni palata Potala. Prema nekim izvorima, sam Mao je tražio od Ču En Laja da ove spomenike poštedi razaranja. Valjda je i on uvideo njihovu veličinu.
Lasa je, pored Potale i Jo-kanga, poznata i kao središte monaškog visokog školstva na Tibetu. Treba imati na umu da se nigde u budističkom svetu ne pridaje tolika pažnja obrazovanju monaha kao na Tibetu, a diplome monaških škola u okolini Lase posebno su bile na ceni. Pored Tibetanaca, tu su se školovali i kineski i japanski monasi, kao i budisti iz Tajlanda, Burme i Koreje. Od četiri ovakve institucije na Tibetu u Lasi se nalaze tri, veliki hramovi Ganden (osnovan 1409.), Drepung (1416.) i Sera (1419.). Svaki od ovih manastira imao je po nekoliko fakulteta, gde se studirala filozofija, logika, medicina, a najveći od njih bio je manastir Drepung, do 1959. godine najveći manastir na svetu, sa preko 9.000 monaha. Prema procenama, u okolini Lase do aneksije Tibeta bilo je oko 20.000 monaha. Svoje monaško obrazovanje ovde je stekao i današnji, 14. dalaj-lama, kojem je manastir Drepung služio, baš kao i njegovim prethodnicima, i kao letnja rezidencija.
Pošto budizam i monaštvo igraju veliku ulogu u životu ove zemlje, pozabavimo se ukratko ovim fenomenom. U budističkom svetu, a on obuhvata skoro celu Aziju od Šri Lanke, preko Tajlanda, Vijetnama, Kambodže do Kine, Koreje i Japana, nigde se ne pridaje tolika pažnja obrazovanju monaha kao na Tibetu. Monah koji je određen za akademsko zvanje mora savršeno savladati logiku, kosmologiju (učenje o postanku i svrsi sveta kao celine), epistemiologiju i etiku, i još mnogo drugih znanja, za šta je potrebno u proseku dvadesetak godina školovanja. Nakon toga polaže se završni ispit pred nekoliko desetina ili čak stotina najučenijih monaha. Ako kandidat zadovolji više nego stroge kriterijime, stiče titulu laram geše, što bi se moglo prevesti kao doktor filozofije. Titula geše (geshe) može se steći na samo četiri velika monaška tibetanska univerziteta, u veličanstvenim hramovima Ganden, Sera, Drepung i Tašilungpo. Ti veliki hramovi bili su stotinama godina središte i rasadnici tibetanske filozofije i kulture.
Zanimljivo je da aktuelni, 14. dalaj-lama ne gaji nikakav animozitet prema zemlji koja je okupirala njegovu državu; u stvari, on se nada se da će se jednog dana vratiti na Tibet i da će ova zemlja mirnih ljudi i monaha ponovno biti rasadnik duhovnosti i oaza mira, kakva je bila više od hiljadu godina.

Preuzeto sa www.putovanja.krstarica.com

Lasa - grad na krovu sveta (2)

Lasa je prepuna sakralnih spomenika, manastira i hramova koji kriju veliko kulturno i versko blago, kao i prebogatu pisanu baštinu ove miroljubive zemlje. Jedan od simbola ovoga grada je palata Potala, tradicionalna zimska rezidencija dalaj-lame. Ta palata nalazi se na vrhu brda Margpori (izgradio ju je 5. dalaj-lama) i jedna je od najvećih i najveličanstvenijih građevina na svetu.
U tom velikom zdanju je više od hiljadu prostorija, hramova, kapelica i dvorana i ona je danas jedan od zaštitnih znakova ovoga grada. I pre je na ovom brežuljku vekovima bilo hramova i manastira, utvrđenja ili palata, čiju gradnju možemo pratiti sve do ujedinitelja Tibeta, kralja Songtsän Gampo, koji je vladao u 7. veku. Ali, 1645. godine započet je građevinski poduhvat pa je ovaj strmi brežuljak pretvoren u veličanstveno zdanje koje se sastoji od niza masivnih građevina koje kao da su urasle u njega. Veliko zdanje sastoji se od većeg broja palata, manastira i upravnih zgrada, a svaka od njih razlikuje se veličinom i visinom. Palata Potala predstavlja kulminaciju novog duha u tibetskoj arhitekturi, koja polako počinje da se oslobađa od do tada dominantnog uticaja indijskog budističkog graditeljstva.
Sama palata dobila je ime po svetoj planini Potali u severnoj Indiji, koja je prema indijskoj mitologiji tajno prebivalište boga Šive. Za Tibetance to ime nije nikada imalo geografsko značenje, već je poslužilo da se njime označi prebivalište Bude Avalokitešvare (Avalokiteshvara), čije reinkarnacije su dalaj-lame. Naravno da se time želelo ukazati i na to ko oličava vlast na Tibetu. Iako se najčešće pogrešno misli da je dalaj-lama duhovni poglavar Tibeta, on to nije. Njegova funkcija je u prvom redu državnička, kao i funkcija pančen-lama, koji tradicionalno vladaju u manastiru Tašilungpo (Tashilungpo) u središnjem Tibetu, blizu grada Šigatsea (Shigatse).
Posle smrti dalaj-lame, dok se ne pronađe njegov naslednik (Tibetanci veruju da se dalaj-lame, kao i druge visoke lame, ponovno reinkarniraju u istoj funkciji), zemljom vlada regent. Dalaj-lamine prostorije su na najvišem spratu ove velike građevine - na 13. spratu, s kojeg se pruža pogled na sam grad i na obronke Himalaja. Iako se Tajlanđani možda s ovim ne bi složili, najveći zlatni kip Bude na svetu ne nalazi se u Bangkoku, već u Lasi, tačnije, u Potali. Ovo veliko zdanje u sebi krije i najkoncizniji i najopširniji budistički kanon, stare prevode klasičnih budističkih tekstova (Kangyur) i nove (Tangyur). Svi ovi tekstovi budističke filozofije verno su sa sanskrita prevedeni na tibetanski, a potom opet na sanskrit, pa je zanimljivo da je ovaj drevni filozofski jezik Indije ostao najsačuvaniji upravo na Tibetu. Stoga ne čudi što su baš tibetanski monasi najtraženiji predavači sanskrita na svetskim univerzitetima.

Preuzeto sa www.putovanja.krstarica.com

Lasa - grad na krovu sveta (1)

Tibet, koji mnogi nazivaju još i Zemljom snega, jedno je od najnepristupačnijih i najskrovitijih područja na svetu. S juga, zapada i severa okružen je masivnim planinskim lancima, koji su u proseku visoki od 6.000 do 8.000 metara. Uprkos nepovoljnom geografskom položaju i saobraćajnoj izolovanosti, tu se potpuno samostalno razvila jedna od najvećih svetskih civilizacija.

Površina Tibeta je 1.221.600 kvadratnih kilometara i vrlo je retko naseljen, ima oko 2,2 miliona stanovnika. Glavni grad je Lasa (Lhasa), koji se nalazi na nadmorskoj visini od 6.000 metara i najviši je glavni grad na svetu. Do 1959. godine Lasa je bila glavni grad nezavisne države, a pošto je Tibet došao pod kinesku upravu, danas je ona administrativno i upravno središte autonomne oblasti te zemlje. Lasa danas ima oko 200.000 stanovnika, pretežno Tibetanaca i posle aneksije naseljenih Kineza.

Uz Lasu, na Tibetu postoje još tri veća grada - Šigatse (Shigatse), Kamdo (Chamdo) i Derge (Derge). Ova velika zemlja podeljena je na tri administrativna područja. Na jugoistoku se nalazi provincija Kam, na severu pokrajina Amdo (u njoj je rođen 1935. godine i sadašnji, 14. dalaj-lama, Tenzin Guatso), a u središnjem Tibetu nalazi se provincija U-tsang, u kojoj se nalazi i sama Lasa. Lasa je u 7. veku postao glavni grad tada ujedinjene države Tibet. Iz njega su zemljom do 17. veka vladali kraljevi, a posle toga redom dalaj-lame sve do 1959. godine, kada današnji 14. dalaj-lama pod okriljem noći napušta grad i odlazi u izgnanstvo u Indiju, zajedno sa svojih 100.000 sunarodnika, uglavnom sveštenika i državnih službenika.
Kinezi su aspiracije prema Tibetu pokazivali još u vreme carskih dinastija, a posebno nakon što je poslednji carski suveren Pu Ji početkom 20. veka svrgnut s vlasti i uspostavljena republika. Britanci su, nakon što su 1903. godine pod zapovedništvom pukovnika lorda Fransisa Janghasbenda (Francis Younghousband) ušli u Lasu, nastojali da Tibet i Kinu pomire, tačnije da smanje kineske apetite prema Tibetu, to jest velikoj površini koju ova zemlja zauzima. Posle završetka Drugog svetskog rata, kada je Mao Cedung preuzeo vlast u Kini, a Čang Kaj Šek pobegao na Tajvan, komunisti počinju opasno da prete još uvek feudalnoj, ali miroljubivoj tibetanskoj državi, koja do 1950. godine nije imala ni vojsku. U zemlji u kojoj su lov i ribolov smatrani najnižim zanimanjima, zbog nasilja nad životinjama, usled sleđenja Budine doktrine ahimse (nenasilja) od strane većine Tibetanaca, oružje i oružani sukobi su bili nepoznanica.

Uzaludni su bili svi apeli svetskim vođama da se zaustavi pretnja Tibetu od strane kineske komunističke armade. Tibetanski Kashag (parlament) uzalud se obraćao UN-u, koji za sudbinu ovog naroda tada nije imao sluha. Jedini koji je razumeo problem Tibeta bio je tadašnji indijski premijer Pandit Nehru, koji je kasnije širom otvorio vrata Indije tibetanskim izbeglicama. Kinezi 1951. godine osvajaju bez ikakvog znatnijeg otpora istočne pokrajine Kam i Amdo, ruše velike hramove Kumbum i Žogcen i godinu dana kasnije ulaze u Lasu. Godine 1959. u Lasi dolazi do oružane pobune, koju su Kinezi ugušili. Bio je to početak kraja ove hiljadugodišnje države.

Preuzeto sa www.putovanja.krstarica.com

Zanimljivosti

Tibetska naselja su najviša na Zemlji. Grad Tok Džolung u zapadnom Tibetu je znatno viši (4977 m nadmorske visine) od Lase (3658m) u jugoistocnom Tibetu. Na putu Cingan, Kinezi su izgradili najviši grad na svijetu Vencuan , na visini od 5100m. Glavni grad Tibeta ,Lasa,izdaleka izgleda velicanstveno,sa stotinama manastira i pozlacenim krovovima vladarske palate Potale. Taj dvorac su u sedmom vijeku gradile hiljade robova. U njegovom okrilju se nalazi Crveni dvorac ca hramovima , prestolom i grobnicama ranijih dalaj-lama, vrhovnih sveštenika.
Tibetska naselja su najviša na Zemlji. Grad Tok Džolung u zapadnom Tibetu je znatno viši (4977 m nadmorske visine) od Lase (3658m) u jugoistocnom Tibetu. Na putu Cingan, Kinezi su izgradili najviši grad na svijetu Vencuan , na visini od 5100m. Glavni grad Tibeta ,Lasa,izdaleka izgleda velicanstveno,sa stotinama manastira i pozlacenim krovovima vladarske palate Potale. Taj dvorac su u sedmom vijeku gradile hiljade robova. U njegovom okrilju se nalazi Crveni dvorac ca hramovima , prestolom i grobnicama ranijih dalaj-lama, vrhovnih sveštenika .
Tibet je postao poznat Evropljanima tek u trinaestom vijeku, kada ga je posjetio Marko Polo. Zbog mnogih zanimljivosti privlacan je za turizam, pa je sve više gostiju na visokim putevima, ranije zabite, izolovane zemlje, i u Lasi. Strancima je kretanje po visoravni otezanozbog ''planinske'' bolesti, koju izaziva razre|en vazduh. Stoga se teško krecu i lako posustaju. U Tibetu ima mnogo jezera sa velikim naslagama soli u priobalju (do desetak metara). Stoga se, na primjer, jezero Camkumkul ne zamrzava ni pri temperaturi od -30 stepeni c. U južnom Tibetu pšenica uspijeva do 3900m nadmorske visine, a u visokom gradu Lasi uspijeva srednjoevropsko voce, cak i narandže (u stakleniku). Zanimljiv je životinjski svijet Tibeta; kango je divlji magarac, a jak je srodnik vola.Tibetski crni medvjed ima bijelu prugu na grudima. Na visoravni žive i stada antilopa. Panda je sisar iz porodice rakuna. Živi u Kini, u jugozapadnom dijelu Himalaja. Postoje veliki i mali panda. Veliki panda podsjeca na medvjeda, dostiže visinu 1,8m, ima crno krzno, crne kolutove oko ociju i crni pojas preko ramena. Crne su mu i uši i šape.Živi u planinskim šumama Secuana (Kina). Hrani se bambusovim mladicama. Mali panda je velicine macke. Ima crvenkasto i mrko krzno, dok mu je glava bijela. Uši su mu velike, rep pun i dugacak . Jede biljnu i životinjsku hranu. Živi u jugoistocnom dijelu Himalaja.

Velika panda

Mala panda

Preuzeto sa www.znanje.org

Kultura

Tibet je tradicionalni centar tibetanskog budizma, koji je prosiren i van njegovih granica. Takodje je dom spiritualisticke tradicije zvane Bon. Stanovnistvo govori velikim brojem srodnih dijalekata koji cine jedinstven tibetanski jezik, a postoji i tibetansko pismo. Dominantan je uticaj budisticke kulture. Palata Potala, bivsa rezidencija Dalai Lame i Norbulingka, ljetna rezidencija Dalai Lame, su gradjevine zasticene od strane UNESCO-a. Tokom sezdesetih godina XX vijeka komunisti su unistili ili ostetili veliki dio kulturnog naslijedja.

Demografske karakteristike

Povrsina: 1 221 600 km²
Populacija: 2,196,010
Etnicki sastav Tibetanci, Kinezi
Religija Tibetanski budizam 99%
Jezici Tibetanski, Kineski (zvanicni)

Vecinu stanovnistva cine Tibetanci. Znacajan procenat Kineza doselio se na Tibet
uglavnom tokom sezdesetih i sedamdesetih godina XX vijeka zbog tadasnje komunisticke politike i pokusaja asimilacije Tibetanaca. Vecina stanovnistva sluzi se tibetanskim jezikom koji je priznat pored zvanicnog kineskog. Dominantna religija je budizam.

Ekonomske karakteristike

Ekonomija Tibeta zasnovana je na poljoprivredi. Zbog nepovoljnih klimatskih uslova prinosi su uglavnom mali. Tibet posjeduje velike rezerve zlata, srebra, zinka i drugih ruda. U poslijednje vrijeme dolazi do velikog razvoja turizma prvenstveno zahvaljujuci bogatom kultunom naslijedju ali i prirodnim ljepotama. Kineska vlada izgradila je zeljeznicku prugu koja povezuje Tibet sa ostalim djelovima Kine.

Geografske karakteristike

Tibetanska visoravan je najvisa visoravan svijeta, nalazi se prosjecnoj nadmorskoj visini od 4900 m. Najvisi vrh svijeta Mount Everest nalazi se na granici Tibeta i Nepala.Preovladava suva klima sa veoma malom kolicinom padavina tokom godine. Iako svake godine padne mala kolicina snijega zbog velike nadmorske visine snijeg se na odredjenim dijelovima zadrzava tokom cijele godine. Indijski monsun zahvaca samo istocni Tibet, dok u sjevernom Tibetu preovladavaju visoke temperature tokom ljeta i jako hladne zime.
Podrucje Tibeta cini nekoliko istorijskih regija:
· Amdo (a'mdo)
· Kham (khams)
· U- Tsang (dbus-gtsang)
Kulturni uticaj Tibeta, odnosno tibetanskog budizma, obuhvata i djelove Nepala, Butana i neke djelove sjeverne Indije gdje je rasiren budizam.
Nekoliko velikih rijeka izviru na visoravni:
· Jangce
· Hoanho
· Ind
· Mekong
· Bramaputra
· Gang

Istorija

Istorija
Malo toga je poznato o istoriji Tibeta prije sedmog vijeka. Taj period obavijen je mitovima i legendama i iz njega ne postoje pouzdani istorijski izvori. Od VII do XX vijeka nove ere Tibet je bio snazna kraljevina. kraljevi iz dinastije Jarlung uspijevaju da sjedine veci dio centralnog Tibeta. Namri Songsten, vladar Jarlung dinastije uspio je prosiriti uticaj Tibeta ka centralnoj Aziji. Tokom sedmog vijeka uticaj Tibeta je rastao velikom brzinom. Kralj Songsten Gampo predvodio je osvajanja Nepala i sjeverne Indije. Tibet je postao prijetnja za dinastiju Tang u Kini. Da bi sprijecen rat izmedju Kine i Tibeta dogovoren je brak izmedju Tibetanskog kralja i kineske princeze, sto je dovelo do saveza izmedju dva kraljevstva. Budizam, koji je dominirao tim podrucjem vise od 1000 godina, postao je zvanicna drzavna religija. Tokom vladavine Songsten Gampo-a izgradjeni su brojni hramovi u Lasi kao i kraljeva palata kasnije poznata kao Potala. Kontakt sa Kinom omogucio je razvoj medicine, astronomije i matematike. Stvoreno je tibetansko pismo po uzoru na indijsko sto je omogucilo prevodjenje budistickih zapisa, pojavu pisanih zakona, i pisane istorije drzave. Tokom slijedeca dva vijeka uticaj i granice Tibeta jos vise su se prosirile. Kralj Trisong Detsen uspostavio je kontrolu nad sjevernim Pakistanom, Nepalom, Turkistanom, sjevernom Indijom. Doslo je do rata sa Kinom. 783. Tibetanska vojska prodrla je u tada kinesku prijestonicu Chang'an (danasnji Xi'an) prisilivsi Kineskog cara da prizna prosirenje Tibeta. Nakon rata potpisan je sporazum prema kojem su Kina i Tibet definisane kao dvije nezavisne drzave. U to doba budizam pocinje da preuzima primat u upravljanju drzavom. 842. kralj Trisung Detsen Ralpachen, koji je podrzavao budizam, ubijen je od strane svog brata Langdharmaa. Langdharmaa je bio protivnik budisticke religije i nastojao je da izbaci njen uticaj iz drzavnog aparata. Njegovi pokusaji bili su bezuspjesni jer je naisao na zestok otpor budistickog svestenstva. Nakon nekoliko godina vladavine ubijen je od strane budistickih monaha. Nakon toga dolazi do rasula Tibetanske drzave, rastrojene unutrasnjim nemirima i spoljasnjim prijetnjama Kineskog i Mongolskog carstva. 1239. Tibet je usao u sastav Mongolskog carstva. Uticaj Tibetanskog budizma postajao je sve veci tako da je budizam ubrzo postao zvanicna religija Mongolskog carstva. Godan-Kan, praunuk Dzingis Kana uspostavio je zastitnicki stav prema budizmu stiteci Tibetanske duhovne vodje. U cetrnaestom vijeku dolazi do slabljenja Mongolskog carstva i Tibet ponovo dobija nezavisnost. Mongolija se mijesa u dinasticke sukobe nastojeci da duhovnom vodji Dalai Lami dodjeli i svjetovnu vlast. Peti Dalai Lama Ngavang Lobzang Giatso postao je duhovni i svjetovni vladar Tibeta 1656 godine. Njegovom smrcu 1682. odnos sa Mongolskim carstvom se promijenio. Mongolski vladari zeljeli su vecu kontrolu nad Tibetom, tako da su pocetkom XVIII napali i osvojili glavni grad Lasu, stavljajuci pod svoju kontrolu sestog Dalai Lamu Tsang-Jang Giatsoa Ponovno Mongolsko osvajanje nije naislo na potporu lokalnog stanovnistva. To je iskoristio Kineski car Kang Ksi koji je poveo vojnu kampanju s ciljem da oslobodi Lasu i protjera Mongole. Kineska vojska docekana je kao oslobodilacka. Pod zastitom Kineza bio je sedmi Dalai Lama koji je ranije protjeran iz Lase od strane Mongola. Kineski car Kang Ksi proglasio je Tibet protektoratom Kineske imperije. Tokom XVIII i XIX vijeka Tibet je ostao protektorat Kine sve do 1911. Car je u Lasi postavio svog izaslanika, koji se nazivao amban. 1750. narod Tibeta se pobunio, zbacio carskog izaslanika i uspostavio samostalnu vlast. Uz pomoc carske vojske ustanak 1750. je ugusen. Prvi evropljani koji su stigli na Tibet bili su jezuitski misionari, koji su 1705. osnovali svoju misiju u Lasi. Pocetkom XVIII vijeka dolazi do uspostavljanja kontakta izmedju Evropskih zemalja i Tibeta. 1774. Britanski izaslanici su stigli u Tibet. 1788. 1904. Britanska vojska iz Indije usla je u Tibet, osvojila Lasu prisiljavajuci Tibet da otvori granice prema biseru britanskog kolonijalnog carstva - Indiji. 1906. potpisan je Godinu dana kasnije ,1907. potpisan je novi sporazum, ovaj put izmedju Velike Britanije, Kine i Rusije. Velika Britanija i Rusija priznale su Kini pravo na Tibet. Direktna kineska vlast u Lasi uspostavljena je 1910., ali nije trajala dugo. 1911. izbila je revolucija u Kini, sto je iskoristio Dalai Lama preuzevsi kontrolu nad Tibetom. 1913. Tibet i Mongolija proglasile su otcjepljenje od Kine. 1914. Velika Britanija priznala je nezavisnost Tibeta i uspostavljena je granica izmedju Tibeta i britanske Indije. Kina nije prihvatila nezavisnost Tibeta, smatrajuci ga neodvojivim dijelom svoje teritorije. Pocetak Prvog svijetskog rata i gradjanski rat u Kini skrenule su pogled velikih sila sa Tibeta, omogucivsi trinaestom Dalai Lami da neometano vlada. Sve do 1950. Tibet se odrzavao kao nezavisna drzava. 1950. vojska Narodne Republike Kine usla je u Lasu. 1951. pod pritiskom NR Kine potpisan je tibetansko-kineski sporazum koji je predvidjao da Tibetom zajednicki vladaju vlada NR Kine i vlada Tibeta na celu sa Dalai Lamom. 1956. izbio je ustanak Tibetanaca, podrzan od strane Sjedinjenih Americkih Drzava. Ustanak je krvavo ugusen 1959. , stotine hiljada Tibetanaca je ubijeno, spaljen je veliki broj budistickih hramova, a Dalai Lama je prisiljen da napusti zemlju i prebjegne u Darmsalu u Indiji, gdje se i danas nalazi. Za vrijeme Mao Cedungove vladavine u Kini sprovodjen je teror nad stanovnstvom Tibeta. Doslo je do organizovanog unistavanja kulturnog naslijedja, budistickih manastira, svetilista i do pokolja nad budistickim svestenstvom i monasima. Neki izvori pominju da je u ovom periodu stradalo vise od 1.2 miliona Tibetanaca. Osamdesetih godina XX vijeka doslo je do liberalizacije rezima, sto je Tibetu vratilo odredjeni stepen religijske slobode. Dalai Lama je iz emigracije uputio brojne pozive za pomoc u oslobadjanju Tibeta. 1989. dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog svojih nastojanja da nenasilnim putem povrati nezavisnost Tibeta.